Habakkuk 1

Не вјерујте пријатељу, не ослањајте се на вођа; од оне која ти на крилу лежи, чувај врата уста својих.1Јер син грди оца, кћи устаје на матер своју, снаха на свекрву своју, непријатељи су човјеку домашњи његови. 2Али ја ћу Господа погледати, чекаћу Бога спасења својега; услишиће ме Бог мој. 3Немој ми се радовати, непријатељице моја; ако падох, устаћу; ако сједим у мраку, Господ ће ми бити видјело. 4Подносићу гњев Господњи, јер му згријеших, док не расправи парбу моју и да ми правицу; извешће ме на видјело, видјећу правду његову. 5Непријатељица ће моја видјети, и срам ће је покрити, која ми говори: гдје је Господ Бог твој? очи ће је моје видјети; сада ће се она погазити као блато на улицама. 6У које се вријеме сазидају зидови твоји, у то ће вријеме отићи заповијест надалеко; 7У то ће вријеме долазити к теби од Асирске до тврдијех градова, и од тврдијех градова до ријеке, и од мора до мора, и од горе до горе. 8А земља ће бити пуста са становника својих, за плод дјела њиховијех. 9Паси народ свој с палицом својом, стадо нашљедства својега, које живи осамљено у шуми, усред Кармила; нека пасу по Васану и по Галаду, као у старо вријеме. 10Као у вријеме кад си изашао из земље Мисирске показаћу му чудеса. 11Народи ће видјети, и постидјеће се од све силе своје; метнуће руку на уста, уши ће им заглухнути. 12Лизаће прах као змија; као бубине земаљске дркћући ижљешће из рупа својих; притрчаће уплашени ка Господу Богу нашему, и тебе ће се бојати. 13Ко је Бог као ти? који прашта безакоње и пролази пријеступе остатку од нашљедства својега, не држи довијека гњева својега, јер му је мила милост. 14Опет ће се смиловати на нас; погазиће наша безакоња; бацићеш у дубине морске све гријехе њихове. 15Показаћеш истину Јакову, милост Авраму, како си се заклео оцима нашим у старо вријеме. 16 17